DeteSrece

Procitajte i recite kako vam se cini...

Kad sam bila mala, mislila sam da ce mi zivot biti super.. mislila sam da cu imati ljubav i jednog i drugog roditelja, a li mislim da sam pogresila sto se toga tice.. Kako su godine odmicale, moji su se razveli i ja sam ostala sa majkom, tad sam osetila gubitak oca.Mozda je to tako jer sam ga gledala i jer je bio uz mene 7 godina i onda bum razveli su se. Od tog trenutka moj svet je poceo da se raspada, ne zato sto su se razveli, nego zbog toga sto nisam vise imala oba roditelja uz sebe. Moja majka je mislila da ce probleme resavati batinama, sto je u vecini slucajeva uspevalo dok nisam odrasla i dok joj se nisam suprotstavila. Nisam to vise mogla da trpim, ali nisam mogla ni da je krivim, jer je ta zena donela mene na svet i pruzila mi ljubavi koliko je mogla. Zahvalna sam joj na tome iako to ne pokazujem.Volela bih da je zivot samo san, ali to je nemoguce. Jer da je zivot san, ja ne bi padala u depresiju,ne bih pokusala da se ubijem zbog posledica koje su prouzrokovale te batine, mozda sam cak i imala potres mozga ali ne znam. Znam samo da zivot ide dalje... i da cu vam detalje o mom zivotu pricati, ako budete bili zadovoljni ovim prvim delom.. :D xoxo

[Odgovori]

Nisi odredila na šta očekuješ komentar?
Na stil pisanja, životnu priču ili nešto treće?

Mogu samo da ti kažem-piši!
Piši često i mnogo...uvek neko čita.
A sebi ćeš dozvoliti trenutke promišljanja i prihvatanja sebe i sveta oko seb.

Pozdrav!